Aaaaaaaaaaaaaa ja UMIREM od uzasa kad vidimi bilo sta u najlonu! Kad dodjem kod nekog a on ima daljinski u najlonu, treba mi sva snaga volje da ga ne... oslobodim!
Isto ludim kad neko ne odlepi cenu sa neceg sto je kupio .
Mozda meni treba lecenje???

Odgovor:
- pa, uglavnom isti razlozi kao i kod tebe - u devedesetim, kad su pocele kod nas Sege i Super Nintendo, bili smo, da kazemo to blago, jako siromasni... Ustvari, cetiri godine sam ziveo bez struje, a o elektricnim aparatima ni da ne govorim... Posle sam dobio struju, TV i laznu Segu, sto je tek bilo frustrirajuce... Makar sam mogao da igram Marija :).

- jako me fasciniraju sve te stvari iz osamdesetih/devedesetih, cisto zato sto ne mogu da verujem da imam nesto sto je staro skoro koliko i ja, a jos funkcionise savrseno.

- trece, i razlog sto nista od tog nije u najlonu - u kertridz mozes da dunes i da proradi, a kad se CD/DVD izgebe, mozes da ga bacis! Te stvari su neunistive!

- cetvrto, imao sam onaj Dingoo, koji sad ne radi ni posle zamene baterije koju mi je poslao Watashii, i jeste da ono cudo ima emulatore za NES< SNES< GBA< Segu, MAME... ali - gde su te igre? Ovako, pogledam, pa kazem - imam DVA kertridza za N64. Eeeeej, dva!!!

- peto: kad igras na emulatoru, i naidjes na tesku deonicu, drugi put snimis poziciju i predjes. Kad imas kertridz, moras zaista da naucis i savladas tu deonicu, i imas zaista osecaj da si uspeo da nesto uradis.

- sesto: nesto u celom to ritualu me smiruje, kao: "E, sad cu da igram igru!" nije nikako isto kao: "Sad sam za kompom, sta bih mogao da radim?"....

Sad volim spremit te konzole koje leze na policama u najlon jer ih ne igram cesto posto moram svaki put izabrati koju cu igrat i odnjet u drugi stan dok Spika i ja ne rjesimo neki stan za stalno gdje cemo sve po svom uredjivat. SAd bi bas bilo steta da im pada prasina dok leze u drugom stanu. Inace sega koju trenutno igram (jednu od dvije originalne) stoji nepokrivena

a cijene volim odlijepit,iako mi je bas bilo komicno vidit na ovim sega kopijama staru cijenu koja je ostala godinama ,a cijena ogromna za jednu takvu kopiju.

mene najvise fasciniraju stari strumpfovi, puknem od dragosti kad vidim na na strumpfu pise 1980-ta,covjece stariji su od mene

bas to, gdje su te igre. Ja volim kad predjem igru imat je uz sebe, jer se vezem za sve moje male promasaje i pobjede (e,ovo odurno zvuci ko neka Magazin pjesma) .

hahaha,sad cu da igram igru. Taj ritual je stvarno super,e sad treba iskljucit tonu kablova da krenem igrat,nekad mi se zbog tog i neda,pa zato zleim tu jednu tv koja ce bit smao za igre

sva djeca bez nadzora biti ce pojedena!
http://toystory.blog.hr/

ja sam takodjer bila osudjena na one prve igrice s jednom igrom,sjecam se da su i one masno kostale i od tete sam za rodjendan dobila tenis koji sam izigrala najvise.

pa sam na nekom albumu za slicice,mozda je Lion King,vidila NES i zelila to jako. Onda je frend kupio lazni SNES, pa sam ja htjela da mi stara kupi pravi SNES. Na kraju sam cijelo ljeto radila i pomagala staroj oko beba da bi na kraju zaradila i kupila SEGU s jednom igrom:D

sva djeca bez nadzora biti ce pojedena!
http://toystory.blog.hr/

osim toga od mehanickih je bila i ona igra s kuglicom dimoras dobro sve stisnut dok kuglica putuje inace padne pa sve opet

joooj da mi je tog kosarkasa opet imat, ako naletite na hrelicu znate na kog treba mislit!
sjecam se da je gumeni gumb bio toliko dvrd da bi mi poplavio palac

sva djeca bez nadzora biti ce pojedena!
http://toystory.blog.hr/